Lekovito Bilje 5o662t

KANTARION – GOSPINA TRAVA – Hypericum perforatum Drugi nazivi: bogorodicina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje. Latinski naziv: hypericum perforatum . Eng – St Johns Wort Opis biljke: Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo cvrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama.Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60 cm visoku, golu i razgranatu stabljiku s nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeci, protkani rnnoštvorn providnih tockica. To su žlezde napunjene etericnim uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi su smešteni na vrhu stabljike, a žute su boje. Zuti cvetovi od 5 latica s donje strane imaju crne tacke. Imaju rnnogo prašnika i jednu plodnicu. , Stanište: Kantarion raste po suvim brežuljcima, na osuncanirn livadama, pustom i neobradenom zemljištu, krcevinama i rubovima šuma. Stabljika je okrugla, a listovi su smesteni naspramno i jajastog su oblika. Cvetovi cu zute boje smesteni na vrhu stabljike. Kantarion je vrlo rasprostranjena biljka koja raste na suncanim livadama, na pustom i neobradjenom zemljistu i na rubovima suma. Vreme berbe: Maj i jun. Lekoviti deo biljke: za lek se, u vreme cvatnje, skupljaju samo cvetovi i listovi Lekovito delovanje: Kantarion ili gospina trava odavno je poznata i zbog njezina mnogostrukog delovanja, veoma obljubIjena lekovita biljka. Koristi se za lecerije sluzavosti pluca, grceva u trbuhu i želucu, grušanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezene i rnokracnog rnehura. Narocito se preporucuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama odlicno je sredstvo za lecenje zastarelog kašlja i astme . Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašcivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nacin što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moc..Kantarion je dobar za lecenje umerene i blage depresije, navode nemacki strucnjaci u studiji koju je objavio medicinski casopis “British Medical Journal”. Na prvom su mestu nega i zaštita kože u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zracenja i suncanja, prištevi, akne, cirevi, opekotine…). Zatim je korisna upotreba kod rana koje krvare; ozleda mišica, hematoma, oteklina kod udaraca, uganuca i išcašenja;

mnogobrojnih reumatskih oboljenja (upalni reumatizam; degenerativni reumatizam – artroze , kukova, kolena, ramena; metabolicki reumatizam – giht, te bolnih sindroma ramena i krsta-lumbago). Cajni uvarak pije se više puta na dan po uputstvimama te kod mnogobrojnih upalnih i bolnih stanja ( oboljenja ) unutrašnjih organa. Kantarion ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, oblozi, kataplazme) i na usta (zacin, lek). Ulje se posebno preporucuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, raspucana). KANTARION ULJE Kantarion ulje se priprema na sledeći način: Do visine od 8 cm ispod vrha boce od 2 litre staviti što više listova i cvetova muške i ženske kantarije (jednakih količina), a zatim ubaciti stabljiku. Do iste visine, zatim, ulije se domaće maslinovo ulje. Bocu lagano začepiti plutom, da pluta »radi« a da ne iskoči. Bocu se iznosi na sunce i izlaže godinu dana. Postupak dozrevanja kantarion ulja može se ubrzati na sledeći način: po već navedenom postupku u bocu od 1 litre ubaciti listove i cvetove muške i ženske kantarije, a nakon toga uliti domaće maslinovo ulje zagrejano na temperaturu od 60 do 70 stepeni C. Prethodno je potrebno i bocu zagrejati, da ne pukne. Napunjena boca treba da odleži barem 10 dana, od cega najmanje 2 dana na suncu. Iz boce se uzima onoliko ulja koliko je potrebno, a ostatak ostaje u boci. Potrebno je naglasiti da je kantarion ulje tim bolje što duže vremena odstoji.

Recept za ulje za borbu protiv bora: U staklenu posudu staviti što više cvetova kantarion biljke, i to preliti sa litrom kvalitetnog maslinovog ili suncokretovog ulja. Ostaviti da odstoji na suncu 30 dana, nakon toga ulje procediti, i ono će biti spremno za upotrebu. Kantarion je biljka izuzetno složenog hemijskog sastava– sadrži flavonske heterozide hiperozid, rutozid,kvercitozid za koje se smatra da su zaslužni za antivirusno delovanje kantariona. U biljci ima oko 9 % tanina,nešto smole, etarskog ulja izraženog antibakterijskog delovanja, holina, vitamina C i crvene boje hipericina.Upravo je hipericin privukao pažnju naučne javnosti jer se ispostavilo da ova supstanca deluje antidepresivno. Najčešće se piju čajevi koji sadrže ovu biljku ili se pije kantarionovo ulje. Delotvornost kantariona kod ovogoboljenja verovatno potiče od antibakterijskih fenolskih jedinjenja i supstanci koje ubrzavaju regeneraciju tkiva.Ovakvo delovanje narod koristi u lečenju rana, uboja, posekotina, opekotina i drugih ozleda kože i sluzokože.Pogotovo će dobro činiti

suvoj, osetljivoj i ispucaloj koži, podstiče stvaranje novih ćelija kože i dovodi do njihoveregeneracije. Dobro je protiv akni, opekotina, uganuća, povreda mišića, hematoma i svih reumatskih oboljenja.Koristi se i za smirivanje akutnih i hroničnih upalnih procesa na koži. Za spoljašnju upotrebu, kod lakših oboljenja, obolelo mesto namazati uljem od kantariona a kod težih,namočiti maramicu ili gazu i držati kao oblog. Koristi se u spoljašnjem lečenju: – hemoroida – opekotina (uključujući i one nastale od sunca) – svežih rana koje krvare – ozleda mišića – izliva krvi – za negu kože (nečistoce, napukline, kod suve i ljuskave kože i dr.) – za otklanjanje bolova na ožiljcima rana nastalih usled hirurške operacije – odlično je sredstvo za masažu kod kostobolje, bolova izazvanih gihtom i reumatizmom, iščašenja… Koristi se u unutrašnjem lečenju kod: – bolova u stomaku – kolika i upale creva – nekontrolisanog mokrenja kod dece i odraslih – kod prekomerne sluzi u plućima – bezbolni lek protiv crevnih glista Primećeno je da hipericin ima fototoksično delovanje, odnosno povećava osetljivost kože nasunčeve zrake. Velika je greška koristiti kantarionovo ulje za sunčanje, ono je jedno od najboljihlekova protiv opekotina, ali se posle mazanja kože njim ne sme izlagati suncu.

Ivanjsko cveće Iako se vekovima koristi za pravljanje ivandanjskih venčića, ivanjsko cveće (Galium verum) ili broćika i Jovanova travčica, tradicionalni je narodni lek za lečenje brojnih oboljenja unutrašnjih organa i kože. Visoko je do metar, a raste na brdskim suvim livadama i pašnjacima, pored puteva i u šumama. Stabljika je na člancima odebljala i, naročito u gornjem delu, prekrivena tvrdim dlačicama. Ivanjsko cveće je prepoznatljivo po zlatnožutim mirisnim cvetovima (mirišu na med) skupljenim u metličaste cvasti na vrhovima grančica. Cveta od jula do septembra i za to vreme biljka je povijena nadole. Lišće je sitno, duguljasto, oštrih vrhova, a po šest do 12 listića udružuje se u venčiće koji obavijaju grančice. Lekovite osobine ima gornja polovina biljke ubrana za vreme cvetanja. Da bi se sačuvala za zimske dane suši se u hladu, na promajnom mestu (pri sušenju promeni boju i pocrni), pakuje se u lanene kesice ili staklene tegle i čuva se na tamnom i hladnom mestu. Ivanjsko cveće sadrži vitamin C, etarsko ulje, organske kiseline, minerale, heterozide, saponozide, vosak, tanine, crvenu boju i flavonoide. U narodnoj medicini koristi se: * za jačanje i čišćenje jetre * za pojačavanje rada želuca * protiv ekcema i psorijaze * za smirenje * za poboljšanje varenja * protiv hroničnih bubrežnih bolesti * za lečenje bolesti disajnih organa * da oporavi i ojača organizam * protiv anemije * kad “zakažu” glasne žice * za regulisanje metabolizma štitaste žlezde * za podsticanje izmokravanja * za zaustavljanje obilnih menstrualnih i krvarenja hemoroida.

Kada je o anemiji reč, u slučaju da oboli dete starije od tri godine, naša narodna medicina, osim čaja od koprive, kao posebno delotvoran preporučuje čaj baš od ivanjskog cveća. Zanimljivo je, takođe, i da francuska tradicionalna medicina ovu biljku preporučuje kao odlično sredstvo protiv epilepsije. Osim ivanjskog cveća sa žutim cvetovima, u isto vreme travari sakupljaju i belo ivanjsko cveće (Galium mollugo) ili belu broćiku koja ima žućkasto bele cvetove i blago opori miris, kao i divlji broć (Gallium aparine) i krstatu broćiku (Gallium cruciata). Ove biljke kao i “originalno” ivanjsko cveće imaju iste lekovite osobine i upotrebljavaju se na isti način. RECEPTI - 100 g ivanjskog cveća - 100 g zlatnice (čelebi grana) - 100 g bele mrtve koprive Litrom provrele vode prelijte tri kašike mešavine, poklopite i posle dva sata procedite. Nezaslađen čaj pijte tokom dana umesto vode, u malim gutljajima. Izlečite deci anemiju - kašika ivanskog cveća - 2,5 dl vode Usitnjeno ivanjsko cveće prelijte provrelom vodom, poklopite i posle 10 minuta procedite. Dete bi trebalo da pije tri-četiri šoljice što toplijeg čaja dnevno, gutljaj po gutljaj. Protiv upale krajnika - 40 g ivanjskog cveća - 40 g majčine dušice - 30 g žalfije - 30 g preslice - 30 g nevena - 20 g kamilice - 20 g sleza Kašiku mešavine prelijte sa dva i po decilitra vrele vode, poklopite, sačekajte dva sata i procedite. Jednom dnevno uzmite nekoliko gutljaja, grguljajte dva-tri minuta, ispljunite i, potom, ispirajte grlo dok ne utrošite čaj. Za čišćenje jetre - 100 g ivanjskog cveća - 100 g korena maslačka - 100 g trave ive Sa tri decilitra proključale vode prelijte dve kašike mešavine i poklopite. Posle sat procedite i popijte nezaslađen čaj pola sata pre jela. Pravo ivanjsko cveće(galium verum)poznato je pod imenom broćac, žuto ivanjsko cveće ,gospin prostirač, jovanova travica i slično, češće raste u višim predelima visine do 50cm bere se jula meseca dok cveta. Beli broća( galium mollugo) ima žućkasto bele cvetove i blago opori miris meda, stabljika je u toku cvetanja više horizontalna nego vertikalna, sve navedene vrste imaju ista lekovita svojstva i upotrebljavaju se na isti način.Čaj od ivanjskog cveća čisti bubrege,gušteraču i slezinu od materija koja izazivaju oboljenja,ovaj čaj bi trebalo da se pije svakodnevno kod onih kod kojih su obolele limfne žljezde, dobar je protiv bledila,vodene bolesti i probadanja u slabinama,za spoljnu primenu dobar je protiv svih kožnih bolesti, potkožnih čireva i mitisera, osim toga umivanjem toplim čajem koža lica postaje sjajna, jedra i zategnuta. U narodnoj medicini se koristi kod epilepsije, histerije i zategnutih mišića (horeja), nervnih bolesti, zastoja mokraće i tegopa kod peska i kamena u bubregu.Čaj od ivanjskog cveća pomaže kod gušavosti ako se tokom dana energično ispire. U ranije vreme je ivanjsko cveće imalo veliki uticaj kod žena koje su imale tegobe sa matericom. Čaj od ivanjskog cveća dobar je kod oduzetosti glasnoh žica.Čaj od ivanjskog cveća se pokazao znatno efikasnim kod svih zloćudnih oboljenja (TUMORA NA GRLU). NAČIN UPOTREBE IVANJSKOG CVEĆA Pripremanje čaja:jednu punu malu kašiku popariti sa četvrt litra vrele vode i staviti da odstoji kratko vreme Sveži sok:sveže ubrano ivanjsko cveće oprati i staviti u sokovnik i vlažno iscediti

Spremanje masti:svežeži sok pomešati sa maslacem na sobnoj temparaturi, čuvati u frižideru. U narodnoj medicini ivanjsko cveće ima široku primenu, s tim što je lekovito dejstvo sveže biljke daleko jače, pa se mora koristiti u svežem stanju. Čaj od ivanjskog cveća čisti bubrege, jetru, gušteraču i slezinu od materija koje izazivaju oboljenja. Kada se primenjuje spolja pomaže kod svih kožnih bolesti, rana, potkožnih čireva i mitesera. Pouzdano je sredstvo u lečenju najtežih oboljenja bubrega uključujući i gnojnu upalu ovog organa, čak i onda kad svi drugi lekovi zakažu. Grgotanje i ispiranje čajem od ivanjskog cveća pomaže u slučaju oduzetosti glasnih žica.

Čuvarkuća Čuvarkuća je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Slična je aloji, jer se i kod jedne i druge biljke upotrebljava sveže ceđen sok i koristi protiv raznih bolesti. Ceđen sok pomaže pri lečenju raznih upala sluzokože, jača otpornost organizma česte glavobolje, astmu, povećava krvni pritisak, a kod kožnih obolenja koristi se način da se list samo preseče i stavi na bolno mesto. Listovi sadrže sluzav sok koji ima umirujuće i rashlađujuće dejstvo. Poznata je kao lek protiv bola u uhu. Sveze cedjen sok pomaze pri lecenju cira na zelucu, raznih upala sluzokoze, jaca otpornost organizma, leci glavobolju, astmu, kostobolju , bolesti srca i krvotoka, povecava krvni pritisak, otklanja grip i anginu. U novije vreme sok od sveze biljke koristi se protiv zapaljenja zuba i upalu grla. Lekovitost dolazi od sadrzaja jabucne i mravlje kiseline. Čuvarkuća je zeljasta biljka čiji su listovi zeleni sočni i debeli sa bodljikavim završecima boje kestena. Listovi se beru po potrebi preko cele godine, a kao lek se koriste uvek sveži. Čuvarkuća nije zahtevna biljka, bilo da je posađena u saksiji ili na krovu kuće ona raste. Ne voli puno vlage, a voli svetlost i toplo mesto. Biljka vodi poreklo iz Meksika. Raste skoro u celoj Evropi. Veoma je rasprostranjena i poznata pod razlicitim nazivima: Cuvarkuca, Pod silu ziv, Cmilic, Divlje smilje, Gromovna trava, Pazikuca, Uhovnik, Uvara, Rosa u zlu dobra. Raste po vrtovima, bastama i krovovima. Od cuvarkuce možete napraviti lek protiv opakih bolesti ili kao preventivu: - uzeti 500 g čistog lista čuvarkuće i samleti ga, zatim ga preliti sa 1/2 l čistog 96% alkohola. Kada ostaci lisća pobele u alkoholu, dodati 250 g kafe od cikorije, 400 g meda u saću, 50 g propolisa i 0,7 l dobrog crnog vina. Sve dobro izmešati, sipati u tamnu flašu i hermetički zatvoriti. Ostaviti na tamno i hladno mesto da fermentiše (najmanje 15 dana), zatim procediti. Uzima se prvih 5 dana 3 puta dnevno po 1 kafena kašika pre jela, a posle toga na jedan sat pre jela po jedna supena kašika 55 dana.

Постоји народна пословица: боље чуваркућа на кући него два пса пред кућом.

Hajdučka trava Drugi nazivi: stolisnik, ajdučica, armanj, jalova mesečina, kunica, paprac, petrovsko cveće, ravanj, stolista, tintorova trava, hajdučica, kostrijet, ravan, roman, romonika, sporiš, ranjenik, vražja kopriva. Hajdučka trava je višegodišnja biljka, stabljika je visoka do 80 cm, okrugla, zelenkasta, a pri vrhu se grana, raste iz vodoravnog podzemnog dela. Hajdučka trava ima mnogo dugih i višestruko perasto rascepljenih listova i nazubljenih ivica. Donji listovi su sa peteljkom, a gornji obuhvataju stabljiku i naizmenično izrastaju. Cela biljka je sitno dlakava i mirisna. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Hajdučka trava spada u veoma lekovito bilje. Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrže etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarično ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol. Hajdučka trava je odlična biljka za lečenje crevnih, želudačnih tegoba. Takođe je dobra za podsticanje apetita. Pomaže kod dispepsije, kod nedovoljno izraženog apetita, menstruacionih tegoba i prekomernog krvarenja. Hajdučka trava čisti i jača krv. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, šuljeva, nesanice, raznih osipa i čireva. Čaj korisno deluje i leči ispucale ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem i to ujutro i uveče. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma takođe leči hajdučka trava. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu. Hajdučka trava ili stolisnik čisti i jača krv i probavne organe. Posebno je korisna za lečenje jetre, slezine, gušterače, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grčeva, groznice, lupanja srca, bolova u krstima i leđima, neredovnih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva. Čaj korisno deluje i leči ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lečenja osipa na koži – psorijaze. Takođe se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao čaj. Kod nervoznih osoba preporučuje se češće pranje celog tela rashlađenim čajem od stolisnika i to ujutro i uveče. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove. Smanjuje teškoće kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lečenje šećerne bolesti, naročito u početnom stadijumu. Korisna je i kod prekomernog krvarenja. Spada među lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim ukusom na sluznicu želuca, pa tako podstiče izlučivanje želučanog soka, a samim tim pobuđuje apetit. Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina čajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti. •način pripreme: Supenu kašiku hajdučke trave preliti šoljom (200ml) ključale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji pola sata, a zatim čaj procediti. Piti tri puta dnevno, šolju nezaslađenog čaja pre jela. •za one koji žele da znaju više: Sinonimi su stolisnik, ajdučica, armanj, jalova mesečina, kunica, paprac, petrovsko cveće, ravanj, stolista, tintorova trava. Hajdučka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smeđa. Ima mnoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botaničko ime je dato prema grčkom junaku Ahilu –Achillea, a značenje je da daje snagu. Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću

vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol, biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinačno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima . Velike količine mogu uzrokovati glavobolju, a dugotrajna upotreba alergijski osip i osetljivost kože na sunce.

Ruzmarin Posted on novembar 26, 2011 by Biljana Pekic Uobičajen Ruzmarin nije samo ukrasna biljka prijatnog mirisa već i veoma aromatičan i lekovit začin. Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je mediteranska biljka poznata još iz antičkog doba kao ukras, začin i lek. U prošlosti mu je pripisivana osobina da podmlađuje svojim delovanjem i da deluje protiv zlih duhova. Ruzmarin u primorskim oblastima raste kao žbun, dok se u drugim krajevima gaji u vrtovima ili većim saksijama. Spada u zimzelene višegodišnje biljke toplijih krajeva, cveta u martu i aprilu, ali je osetljiv na niske temperature. Za začin i spravljanje ulja (esencije) koriste se listovi i grančice koje se beru u leto. Korisni sastojci Ispitivanjima je ustanovljeno da ruzmarin sadrži dosta lekovitih koncentrovanih materija (vitamina i minerala): •

biljne masti

• • • • • • • • • • • • • • • •

biljne hormone borenol vitamin C enzime eterična ulja izoborniacetat kamfen kamfor pinen saponozid smolu tanin terpen heterozid holin cineol

Interesantno je da se ruzmarin dosta koristi pomešan sa drugim začinima (beli luk, peršun…) ili napicima (vino, čaj, med, sos…) Primena u ishrani Ruzmarin se koristi kao dodatak jelima, kolačima, a naročito pečenom mesu. U kuhinji se koristi (osušeni cvetovi, grančice ili listovi) u malim količinama, pošto prevelike količine mogu biti štetne po organizam. Veoma je pogodan za neutralisanje štetnog dejstva jake i masne hrane na organizam. Najpogodniji i najzdraviji je kao začin za jagnjeća i jareća pečenja, mada se koristi i za pečenja od piletine, zečetine i govedine, ali i kao dodatak u spravljanju kobasica. Za začin, koristi se u kombinaciji sa belim lukom, lavandom, peršunom, lovorom i bosiljkom. Korišćenje U ishrani se, pored začina za jelo, koristi kao začin za vino i za spravljanje čaja. Ruzmarin je veoma dobar antioksidans, a pored toga ima antiseptičko, antibiotsko, antigljivično i sedativno dejstvo. Zbog sedativnog dejstva savetuje se oprez u toku trudnoće. Interesantno je da ruzmarin ima antikancerogeno dejstvo kada se koristi kao začin za pečeno meso. Lekovito dejstvo Ruzmarin (cvetovi, listovi i izdanci) se koristi kao lek za mnoge bolesti i tegobe: • • • • •

anemija bolovi u zglobovima bolesti srca i krvnih sudova bolesti usta i organa za disanje bronhitis, prehlade i grip

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

glavobolja gubitak apetita depresija epilepsija infarkt impotencija klimakterične tegobe kašalj menstrualne tegobe migrena nadutost i gasovi nadražena creva neke vrste raka nervoza nesanica problemi sa varenjem problemi sa vidom problemi sa kosom problemi sa žučnom kesom problemi sa jetrom i želucem problemi sa nervima i pamćenjem problemi sa cirkulacijom reumatske promene stabilisanje crevne flore stomačni bolovi stres ukočeni mišići hemoroidi celulit

Obloge Obloge i masaža uljem ili tečnostima na bazi ruzmarina koriste se protiv reumatičnih bolova, suženih krvnih sudova, stomačnih tegoba, napetosti mišića… Eterična ulja na bazi ruzmarina nalaze veliku primenu u kozmetici za pripremu mnogih krema i raznih preparata za negu kože. Zaključak Na osnovu starih narodnih iskustava i verovanja da je ruzmarin simbol ljubavi i vernosti, ali i na osnovu najnovijih istraživanja – može se zaključiti da je ruzmarin lekovita biljka. Ruzmarin povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem. Prilikom upotrebe lekovitih biljaka treba biti oprezan i posavetovati se sa stručnjacima jer uvek postoje neki neželjeni efekti (po trudnice, alergične osobe…). Ne preporučuje se upotreba ruzmarina u velikim količinama. http://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/ruzmarin-zacin-i-lekovita-biljka/

Filed under Biljke | 1 komentar nov26

Bosiljak Posted on novembar 26, 2011 by Biljana Pekic Uobičajen БОСИЉАК Baѕіlіenkraut (ocіmum baѕіlіcum). Босиљак, такође и босиок, босиље), васлеђен, велсаген, веслиген, веслиђан, феслиђан, феслиџан, феслиђен, феслиген, мислођен, мислођин Игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у поезији српског народа. »Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је зар узрок тај што прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита босиљка у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука струк на гроб посади« . У популарном српском роману »Рајко од Расине«, од Ч. Мијатовића, стара Српкиња, која живи у највећој беди и пере туђе рубље да би зарадила за хлеб, неће ни за какав новац да дâ своју саксију са босиљком, али кад је сазнала да је потребан да би се метнуо поред једног погинулог Србина, дала га је драге воље бесплатно. Босиљак је божји цвет; прво се у башти посеје он, па тек онда друго цвеће . Гаром од босиљка прави се новорођенчету крст на челу, као утук од бабица или му се меће око главе (»да би спавало«). Тканице којима свекрва опасује нову младу, на три места закићене су босиљким . Босиљком се баје око болесног места , чисти се приликом врачања, вода ; приликом сетве меће се у семе. Живина се иначе на Бадњи дан склања у стају: ако се из каквих разлога не може склонити, накаде је босиљак »да је лисице и творови не сатиру« . Кад се јави куга, онда се у Жупи, поред других апотропајских предмета (чанак воде, чешаљ), оставља увече на софри и струк босиљка. У источној Србији, за време док врачара, вршећи »црне« враџбине, »изводи ђаволе«, многи не смеју ни да се макну из куће без босиљка и бела лука . Кићење босиљком у врло много случајева има апотропајски циљ. На Нову годину жене га мећу за десно уво, а мушки за капу с десне стране ; исто тако босиљак за уво меће жена која меси колач на Велику суботу. Њиме се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић ; полаженик; о свадби девер ; на Тодорову суботу (коњски празник!) коњ који је ритуално пројахан ; приликом првог орања волови , и јарам ; при свршетку жетве »Божја брада« ; при свршетку вршаја стожер . Сматра се, међутим, да је грехота китити се (свежим) босиљком пре Крстова дана. Апотропајски циљ свакако има и обичај да се кладенац кити босиљкоам о

Божићу, и о слави ; исто тако и суд са водицом за знамење и са богојављенском водицом; њиме се ките и домаће и црквене иконе . Овде можда треба споменути и обичај да се детиња коса, пошто је кум ритуално одсече, чува после у босиљку. Као јак апотропајон, неизоставан је при различитим лустрацијама, које се изводе преко кађења босиљком, или преко пијења воде у којој је био потопљен, или купањем у таквој води, или прскањем њоме. Место у које је ударио гром вала окадити босиљком. Пред крај свадбе, кад сватови треба да се разилазе, бивају накађени босиљком : то се данас сматра као шала, али је првобитно било можда лустрација после тродневног борављења у средини душа предака, које о свадби невидљиво узимају учешћа у свим жртвама и обредима, и у заједничкој обредној гозби. У сваком случају, пропис да се жар иза кађења мора просути уз какво родно дрво , доказ је да је цео обред имао ритуалан карактер. На Богојавлење у воду која се ујутру доноси са извора, метне се босиљак, па се после њоме сви у кући запоје . У води у којој је потопљен босиљак купа се породила после порођаја, и новорођенче за време првих 40 дана ; на Ускрс се у таквој води купају сва деца уопште . Њиме шкропи ташта зета кад јој као младожења први пут дође у кућу; преперуга чељад у кући : чобанин на Ђурђевдан овце ; бајалица место на коме је болесник »ограјисао« ; у воду у којој се гаси угљевље меће бајалица босиљак и три зрна црна пасуља ; ловцу, пред полазак у лов, трљају руке босиљком. Можда овде треба рачунати и пропис да у житу којим ће почети сетва треба да преноћи босиљак. Шкропљење босиљком прихватила је и црква, и освећене воде без њега не може се ни извршити. Као апотропајон има значајну улогу у теургичним радњама при жртви и молитиви. Босиљком се кити глава ускршње печенице и овна који се коље приликом измирења момкове и девојачке куће ; такође и бардак вруће замедљане ракије (жртва прецима! Упор. такву ракију о задушницама!) о свадби . Исто тако, босиљком се ките или боду жртвени колачи о свадби, задушницама, слави , Новој години , Младенцима , Ђурђеву дану . Сви ови колачи јесу жртве прецима, или хтоничним демонима уопште: Младенци су дан змија [= душа], и има их четрдесет, а то је мртвачки број код нас; ђурђевски колач меси се ћутећи; за остале колаче ствар је јасна с обзиром на дан о коме се приносе. Босиљак има угледно место и у мртвачком култу, можда и ту као апотропајон. Кад човек издахне, меће му се у руке . У цвећу које жене доносе на мртвачки одар, мора бити »на првом месту« . Њиме се кити софра о задушној суботи ; кади се мртвачка жртва приликом »пуштања воде« о Великом четвртку; о Духовима ките се крстови по гробовима ; и иначе њиме се ките гробови . О задушницама меће се у реку. У околини Ђевђелије мртвацу испод главе мећу јастук пун сува босиљак; као што су стари Атињани стављали orіganon, или као што су черкески досељеници код нас метали око мртваца некакву јако ароматичну траву коју су у џаковима донели из своје домовине. По босиљку врше се и гатања о удаји. Девојка, ако жели да зна за кога ће се удати, узме увече уочи Богојављења два-три струка , оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке. На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три, моћи ће да бира Босиљакје такође цвет који изазива или одржава љубав и то је један од разлога што се девојке и младе жене њиме ките и носе га уза се ), а невесте га у јелу »зачаравају« својим мужевима . Има широку употребу у враџбинама и народној медицини. Ко се окупа у води у којој је преноћила стрелица од грома, црнокораста бритвица, направљена у Међудневице, нокат од орла крсташа и кита б., излечиће се ма како да је и ма колико да је дуго болестан . Има два дана у години која су посвећена босиљку: то је Свети Макивеј (1. август ст.), и јесени Крстовдан (29. август). Тих дана босиљак се у цркви освећује и после чува за религијске потребе и за лек.

У митологији и легендама спомиње се врло често. У рају има највише босиљка и руже . Богородица га најрадије мирише и то јој је најмилији цвет ; »овца разблудница« била је једном код Бога на вечери, и ту јој је Бог дао златну јабуку, а Богородица киту босиљка . Полегенди, босиљак је прво поникао на Голготи, на месту где је Христос разапет. У песми »Бог ником дужан не остаје« растргнута је коњима невина, лажно оптужена Јелица: где је од ње капала крв, ту је расло смиље и босиље. У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда босиљак, и врло јако мирисао . http://ooo.matf.bg.ac.rs/ASK/html/Recnik_srpskih_narodnih_verovanja_o_biljkama.html