Gramatika Srpskog Jezika Padeži.docx 5a641y

Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči i u srpskom jeziku postoji sedam padeža. Promena reči po padežima zove se deklinacija. Padeži u srpskom jeziku su: - nominativ, - genitiv, - dativ, - akuzativ, - vokativ, - instrumental i - lokativ.

Nominativ Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno. Dobija se na pitanja: ko? šta?. U rečenici u nominativu su subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego. Nominativ uvek stoji bez predloga. Primeri: 1. Stefan je juče došao svojoj kući. (obratićemo pažnju koja reč u ovoj rečenici odgovara na pitanje KO? Ko je došao kući?) Stefan. 2. Ona je bila učiteljica u njihovoj školi. (Ko je bio i šta?) Ko?=Ona Šta?=učiteljica

Genitiv Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo. Dobija se na pitanja: (od) koga? (od) čega? čiji? Upotrebljava se sa predlozima i bez njih. Osnovna značenja genitiva su: - posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada). - partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta, nešto…) - ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo) Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj… Primeri:

1. Iz obraništa su izašla deca. (odakle su izašla deca?) obdaništa 2. Majka mog druga je medicinska sestra. (čija majka?) mog druga

Dativ Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu. Dobija se na pitanja: kome? čemu?Upotrbljava se sa predlozima (pravac) i bez njih (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odreba za mesto i logički subjekat. Predlozi za dativ su: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv Primeri: 1. Kupila sam tati sat. (kome sam kupila sat?) tati 2. Milica je krenula ka svojoj školi. (ka čemu je krenula?) svojoj školi

Akuzativ Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekat radnje, pravac kretanja i mesto. Dobija se na pitanja:koga? šta? U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat. Predlozi za akuzativ su: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo Primeri: 1. Juče sam sreo našeg profesora. (koga sam sreo?) našeg profesora 2. Uz ovo jelo ne volim da jedem salatu. (uz šta ne volim da jedem salatu?) ovo jelo

Vokativ Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje. Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga. (hej!) Primeri: 1. Hej, Slavice dođi brzo ovamo! 2. Nemoj, Milane, trčati tako brzo.

Instrumental

Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad. Dobija se na pitanja: s kime? čime? Upotrebljava se se sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).Predlozi za instrumental su: s, sa, pod, nad, pred, među, za1. Idem sa prijateljima na letovanje.(sa kime idem?)prijateljima 2. Putovali smo autobusom. (čime smo putovali?) autobusom

Lokativ Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori. Dobija se na pitanja: gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu?. Uvek se upotrebljava sa predlozima.Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u1. Knjiga iz geografije stoji na stolu. (na čemu stoji knjiga?) na stolu 2. Deca se igraju u parku. (gde se igraju deca?) parku To je to ukratko, a sada da promenimo nekoliko reči kroz padeže. Na primer: sestra, padeži, letenje - nominativ, (ko? šta?) – sestra, padeži, letenje - genitiv, (od koga? od čega?) – sestre, padeža, letenja - dativ, (kome? čemu?) – sestri, padežima, letenju

- akuzativ, ((vidim) koga? šta?) – sestru, padeže, letenje

- vokativ, (hej) – sestro, padeži, letenje - instrumental (s kime? s čime?) – sestrom, padežima, letenjem - lokativ. (o kome? o čemu?) – sestri, padežima, letenju Nije teško, a meni je izuzetno zanimljivo. Recimo da vam neko kaže da napišete tri rečenice u kojima ćete da upotrebiti po jedan dativ, genitiv i lokativ. 1. dativ… Volim da pričam o svojoj sestri. 2. genitiv… Mi živimo od letenja. 3. lokativ… U petom razredu smo učili sve o padežima.

Nadam se da vam je jasno i da će vam ovaj tekst pomoći da shvatite osnovne stvari o padežima.

rpska abeceda sastoji se od 27 posebnih i 3 kombinovana slova. Svako od njih predstavlja po jedan glas. Sastavio ju je, na osnovu Vukove azbuke, Ljudevit Gaj, 1830. godine. Đuro Daničić je 1878. godine predložio da se znaci dj, nj, lj i dž zamene znacima đ, ń, ĺ i ; ali je u opštu upotrebu ušlo samo đ.

Aa Bb Cc Čč Ćć Dd Dž dž Đđ Ee Ff Gg Hh Ii Jj

Ll Lj lj Mm Nn Nj nj Oo Pp Rr Ss Šš Tt Uu Vv Zz

Kk

Žž

Модерна српска азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868. Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових

слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.

Аа Бб Вв Гг Дд Ђђ Ее Жж Зз Ии Јј Кк Лл Љљ

Нн Њњ Оо Пп Рр Сс Тт Ћћ Уу Фф Хх Цц Чч Џџ

Мм

Шш