Gilgames I Enkidu Kao Prijatelji 6c4s

Gilgameš i Enkidu kao prijatelji O velikom značaju prijateljstva napisani su mnogi romani, no, besumnje najstarije delo u kojem se ukazuje na značaj prijateljstva je Ep o Gilgamešu. Glavni likovi epa su Gilgameš i Enkidu. Kod obojice dolazi do kvalitativnih promena u životu na početku zajedničkog prijateljstva. Do pojave Enkidua Gilgameš, kralj Uruka, nema sebi ravnog po lepoti i snazi, hrabrosti i veštini. Moćan i silan, neustrašiv i u svemu nesputan, sebičan, brutalan, bez ikakve nežnosti i ljubavi za druge. Nošen željom i pohotom, ne poštuje ničije dostojanstvo, ne obazire se ni na čija osećanja, pravi je samovoljnik od kojeg narod od bogova traži spasenje. To spasenje bogovi šalju u liku Enkidua, diva i stepskog polučoveka koji druguje samo sa životinjama. Od trenutka kada je susreo i u borbi pobedio Enkidua i u njemu, ipak otkrio snagu ravnu svojoj, Gilgameš prvi put počinje da oseća potrebu za nekim ko bi mu bio blizak, sa kim bi mogao da deli sve podvige, sve radosti, sva dobra i zla. Od tada postaje više čovek, prisustvo drugog i vezanost za drugog ga omekšava i preobražava u biće svesno straha i prolaznosti moći, slave i svega što jeste čovek Prijateljstvo takođe deluje na put Enkiduovog očovečenja te njegovu divlju, neizgrađenu i neprosvećenu prirodu menja i oplemenjuje upućujući ga na dobra dela i spašavanje drugih od zla. Prisustvo Enkidua i početak prijateljstva sa njim u Gilgamešu rađa nov polet, radost i sreću. On ne misli više isključivo na sebe i bogove, nego i na narod i prijatelje. Postajući čovek emocija, čovek koji ima dušu, on prijatelja doživljava kao svoje

1

drugo «ja». Bez prijatelja sve gubi smisao i bogatstvo i moć. Prijateljstvo je oslonac, ono obogaćuje život i čini ga osmišljenijim. Probuđena osećajnost Gilgamešovog srca vidi se i u tome što nekada silni, neukrotivi kralj i junak pred drugima pati, jadikuje idealizujući umrlog prijatelja... A onda ostavlja presto, palate i grad Uruk, odlazi u stepu da u lutanji u samoći jos jednom ispriča priču o prijateljstvu i njegovom gubitku. Za Gilgameša bez Enkidua ništa više neće biti isto. Bez obzira na privremeni rastanak, prijateljstvo sa Enkiduom je najlepši i najznačajniji deo Gilgamešovog života jer mu je dalo pravi smisao.

Gilgames i Enkidu kao prijatelji Ep o Gilgamesu je najstariji i najsavrseniji ep književnosti starog veka i danas je interesantan jer je pun velikih istina o životu i čoveku, koje su nam bliske i prihvatljive zbog univerzalnog i sveljudskog u njemu, sto mu i produžava trajanje.To je delo o junastvu, životu, smrti, prolaznosti ljudske slave i moći, o ljudskoj sebičnosti i surovosti ali je nadasve delo o ljubavi i prijateljstvu kao o potrebi da se bude sa drugima i sa njima deli dobro i zlo. Gilgames, glavni lik, ima u svom životu dva razdoblja. Prvo do pojave Enkidua i, drugo, obeleženo prijateljstvom s njim. U prvom, on je kralj Uruka, nema mu ravna po lepoti i snazi, hrabrosti i vestini. Moćan i silan, neustrasiv i u svemu nesputan, sebičan, brutalan, bez ikakve nežnosti i ljubavi za druge. Od trenutka kada je susreo i u borbi pobedio Enkidua i u njemu, ipak otrkrio snagu ravnu svojoj, Gilgames prvi put počinje da oseća potrebu za nekim ko bi mu bio blizak, sa kim bi mogao da deli sve podvige, sve radosti, sva dobra i zla. Od tog trenutka postaje više čovek, prisustvo drugog i vezanost za drugog ga omekšava i preobražava u biće svesno straha i prolaznosti moći, slave i svega sto jeste čovek. Prisustvo Enkidua i početak prijateljstva sa njim u Gilgamesu rađa nov polet, radost i sreću. On ne misli vise isključivo na sebe i bogove, nego i na narod i prijatelje. Postajući čovek emocija, čovek koji ima dusu, jadikuje kada Enkidu beži iz palata u stepu, jer bez prijatelja sve gubi smisao i bogatstvo i moć. Probuđena osećajnost Gilgamesovog srca pokazuje se i u trenutku kada Enkidu pada u postelju i umire. 2

Gilgames ne skriva patnju i žalost, sest dana i noći oplakuje prijatelja: urla kao lav, razbacuje odeću, kida je...A onda ostavlja presto, palate i grad Uruk, odlazi u stepu da u lutanji u samoći jos jednom ispriča priču o prijateljstvu i njegovom gubitku. Za Gilgamesa bez Enkidua nista vise neće biti isto.