Dekameron - Prepricana Lektira 50674o

Dekameron - Bokačo Đovani Bokačo(1313-1375),bio je italijanski pripovedač i romanopisac, proučavatelj Dantea (napisao Život Danteov i komentar Božanstvene komedije.Druga dela Filocolo, Fillostrato, Teseida, Elegija gospe Fiammette, Ninfale fiesolando. Dekameron-knjiga deset dana. U zbirci od sto novela, dok kuga vlada u Firenci, sedam djevojaka(Pampinea, Filomena, Elisa, Neifile, Emilia, Lauretta, Fiammetta) i tri mladića(Panfilo, Filostrato, Dioneo) provode vrijeme pričajući po deset novela u deset dana. 1. dan - nema određene teme 2. dan - o hirovima fortune 3. dan – o ostvarenim ljubavnim željama 4. dan – o tragičnim ljubavima 5. dan – o ljubavima koje nakon niza prepreka završavaju sretno 6. dan – brzi i duhoviti odgovori 7. dan – o podvalama žena na račun glupih muževa 8. dan – o šalama i podvalama u kojima stradaju glupaci 9. dan – nema određene teme 10. dan – o velikim plemenitim delima PRVI DAN, 1. NOVELA Mušato zi, bogati trgovac koji odlazi iz Toskane, unajmio je Ćapeleta da ode Burgunđanima uterati dug, a ako to učini, dobit će deo duga i nešto robe. U kuću ga primiše dvojica braće. Za vreme boravka kod njih, Ćapeleto se smrtno razboli. Braća odluče pozvati sveštenika da ga ispovedi. Ćapeleto mu je rekao da se ispoveda svaki dan, da nije spavao sa ženom, da nikad nije ubio itd. Nekoliko sati kasnije je umro i sv. ga zakopaše u dvor u samostanu. Od tog ga trenutka narod počne slaviti kao sveca. TREĆI DAN, 1. NOVELA U nekom je kraju postojao samostan gde je radio baštovan Nuto. Održavao je vrt, ali kako su ga zadirkivale opatice i pošto nije bio zadovoljan platom, vratio se u svoj rodni kraj Lamporećo. Tamo ga je dočekao Maseto koji je kasnije uzeo sekiru i uputio se prema samostanu. Pošto je mlad, odlučio je da se pravi nem, jer ga inače ne bi uzeli da radi za njih. Dok se jednog dana pravio na livadi da drema, pored njega su pričale dve opatice kako su čule, da je ono što muškarac može pružiti ženi mnogo lepše od najlepših zadovoljstava na svetu, te odluče to isprobati s njim. Nakon što su to radile više dana, opaze ih tako druge opatice, pa im se i one pridruže. Tako je Maseto morao zadovoljavati svih deset opatica. Šetajući se vrtom jednog dana glavna časna sestra primijeti Maseta napola gola, pa i ona odluči to isprobati. Odnese ga u dvor i zadrži ga tamo par dana. Nije vise mogao da izdrzi,pa je rekao istinu o svojoj bolesti I drugim opaticama.One su se dogovorile kad će ga koja imati. Kada je umro nadstojnik, njega su stavili na njegovo mjesto. Kada je Masetto ostario, vratio se u rodni kraj Lamporecchio veoma bogat. TREĆI DAN, NOVELA ČETVRTA Nedaleko od crkve San-Brankacija živeo je Pućo di Rinieri. Bio je vrlo pobožan. Imao je ženu Izabetu. Jednog je dana u taj kraj došao redovnik Donn Feliće. Pućo je bio vrlo pobožan, i nije mogao puno uživati s ženom. Don Feliće i njegova žena su se zavoleli, ali je prepreka bio Pućo, koji nije često izlazio iz kuće. Problem je rešen tako što je Puću izmislio način kako da postane svetac. Rekao mu je da mora svaki dan postiti i svake noći moliti na terasi. ČETVRTI DAN, NOVELA PRVA Salerinski knez Tankredi, imao je ćerku jedinicu Gismonda. Nije je hteo udati. Kada je već bila u godinama za udaju, on ipak odluči da je uda, za vojskovođu Kapova. Međutim ona nije volela Capova, nego Giskarda koji je bio iz nižeg staleža. Počeli su se tajno viđati. Jednog je dana Tankredi potražio ćerku u sobi i zaspao. Gismonda ga nije videla i počela se zabavljati sa Giskardom. Tankredi je ćutao i čekao. Drugo jutro naredio je svojim slugama da zarobe Giskarda. Izvadio

mu srce i na tanjiru ga je poslao svojoj ćerki. Dugo je vreme plakala nad njim, a kasnije je ulila u tu krv otrov i sve skupa popila. Ona je ležala sa srcem Giskarda naslonjenim na njeno srce. ČETVRTI DAN, NOVELA ŠESTA MESTO: Breski Plemić Negro da Ponte Kararo imao je više dece među kojima i ćerku Andreuolu. Andreuola se zaljubila u suseda Gabrota, koji je pripadao nižem staležu. Sluškinja joj je pomogla pri tome da Gabriotto dozna o tome kako ga ona voli. Andreuola je sanjala i da iz njega izlazi nešto crno, i da ga ona gubi. Sledeceg dana je umro na njenim rukama. Sluškinja joj je pomogla da odnese telo do njegove kuće. Putem su ih uhitili čuvari i odneli pred sud. Nakon što je ispričala istinu, otac se uverio da je nevina, pa ju je poveo kući. Gabriotta su zakopali ,a kasnije su Andreuola i sluškinja otišle su u samostan i živele još dugo očišćene od greha. PETI DAN, NOVELA ČETVRTA MESTO:Romanija Mesar Lućo da Valbona imao je kćerku Katarinu. Nakon što ih je više puta posetio Rikardo Manardi, priznao joj je svoju ljubav. Pošto je njen otac pazio na nju, bio je problem kako da se sastanu. Rikardo je rekao neka noć prespava na terasi, pa da će on naći način da dođe kod nje. Ona je rekla roditeljima da joj je u sobi vruće spavati. Rikardo je došao te noći na terasu. Celu noć bili su zajedno, a pred jutro su zaspali. Kad se njen otac pred jutro probudio, vidio ih je na terasi kako skupa leže. Pozvao je ženu da se i ona uveri u njihovu ljubav. Kad su se probudili, Katarina je počela plakati, jer se bojala oca i njegove osvete. Iznenadila se je kad je dobila dopuštenje za njihovo vjenčanje. PETI DAN, NOVELA OSMA Nestađo delji Onesti, bogat i otmen plemić zaljubio se u djevojku plemićke porodice Traverzi. Hteo ju je osvojiti novcem, međutim ona ga nije htjela. Jednog je dana on poslan na molbu roditelja u Kjeso, gdje je ugledao scenu kako vitez tera mladu djevojku. Pomislio je kad bi Poala videla takvu scenu, da bi ga od straha možda zavolela. Vratio se u Ravenu, pozvao je nju i svoju rodbinu na ručak. Vidjevši takvu scenu, Paola je pomislila da je njoj namenjena, i strahujući za sebe zavoli Nestađa. Uskoro su se nakon toga vjenčali. PETI DAN, NOVELA DEVETA Federigo delji Albergi voli monu Đovanu,ali ljubav mu nije uzvraćena. Živeći rastrošno zbog njenaglo osiromaši,pa mu ostade samo njegov soko. U međuvremenu, Đovani umire sin I muž I ostavlja joj svo bogatstvo. Kada Đovana dođe Federigu u posetu,on je pogostio svojim sokolom. Ona promeni svoja osećanja prema njemu I učini ga bogatim. Čovek bez bogatstva je vredniji od bogatstva bez čoveka. ŠESTI DAN, NOVELA SEDMA LIKOVI: Madona Filipa U Pratu je postojao zakon da ako muž nađe ženu kako ga vara, ona može biti obešena. Rinaldo de Puljezi je tako otkrio za svoju ženu. Priveo ju je pred sud da joj oni sude. Kad su je upitali da li priznaje preljubu, ona je potvrdno odgovorila, ali da želi upitati muža, da li mu je ona uviek udovoljavala želje kada je on to hteo. On je na to pitanje odgovorio potvrdno. Žena je rekla sudu da ne vidi razloga zbog čega bi doma stajala neiskorištena, za vrijeme dok nije potrebna svome mužu. Sud je rekao da ona ima pravo, pa su izmenili zakon tako, da bilo koja žena koja zadovolji svog muža, može zadovoljavati i druge muškarce. SEDMI DAN, NOVELA DRUGA MESTO: Napulj Peronela se oženila siromahom. Pošto nisu imali novaca, on je svako jutro išao rano raditi ili tražiti posao. Kasno se vraćao kući. Za to vreme, dok je on radio, Peronela se zabavljala s Đanelom Striniarom, koji bi dolazio kod nje čim bi joj

muž otišao na posao. Tako je bilo više dana, sve dok se jednog jutra ne vrati kući. Kada Peronela primeti da se muž već vratio sa posla, reče Đanelu da se brzo sakrije u jedno veliko bure koje su imali u kući. On je doveo kupca za veliko bure koji će mu dat pet srebrnih forinta. Rekla mu je da je I ona isto našla kupca koji će joj isto dati sedam srebrnih forinta te da je taj kupac ušao u bure da pregleda da li je celo. Kada je to čuo njen muž, potera svog kupca. Đanelo je rekao da je bure celo i da će ga kupiti ako mu ga očisti, što je Peronelin muž i učinio. Dok je on čistio to bure, Peronela i Đanelo su se zabavljali. Kad je on završio posao, Đanelo je platio bure i odneo ga kući. DEVETI DAN, NOVELA DRUGA MESTO DOGAĐANJA: Lombardija, samostan Izabeta je bila opatica u samostanu. Zaljubila se u mladića koji je dolazio u taj samostan I zabavljala se sa njim. Kada su to druge opatice videle, otrčale su do sobe glavne časne sestre. Strahujući da je ne nađu da spava sa sveštenikom, brzo se obukla i u žurbi umesto marame na glavu stavila sveštenikove gaće. U žurbi to nije primjetila niti jedna opatica. Kad su došli pred Izabetinu sobu, provalili su, i zatekli Izabetu i mladića kako se zabavljaju. Izabetu su oterale iz sobe da joj sude. Kada je kasnije Izabeta primetila šta je na glavi glavne časne sestre, kazala je neka si prvo sveže maramu pa neka onda razgovara s njom. Tada su i opatice primjetile što se nalazi na glavi glavne časne sestre, te je ona bila prisiljena da dopusti svim opaticama da vode ljubav kad god žele. Tada se Izabeta vratila svom ljubavniku i nastavili su i dalje nesmetano se viđati. DESETI DAN, NOVELA ČETVRTA LIKOVI: Meser Gentile de Karizendi,Nikola Kačanimik,Katalina U Bologni je živeo mladi čovek Đentile de Karicendi. Zaljubio se u jednu plemkinju Katalinu. Ona njemu nije uzvraćala ljubav i nije ga volela. Ona ode na svoj posed gde se razbolela. Doktori nisu mogli naći znakove života, pa su je zakopali. Kada je Đentile saznao da je mrla, uputio se u najvećoj tajnosti sa slugom do njenog groba. Došavši tamo uđe u grobnicu i poljubi je više puta, a kasnije odluči da joj može dotaknuti grudi. Primetio je da u njenim grudima ima još malo života, pa je odnese u svoju kuću gde mu je njegova majka pomogla da je ozdrave. Kad je ona ozdravila zamolila je Đentila da joj dopusti da se vrati svojoj rodbini. On je rekao da pošto svi misle da je ona mrtva da će pozvati neke plemiće na gozbu kod sebe te tako i njenog muža i da će je pred svima njemu uručiti kao poklon. Ona je na to pristala. Morala je počekati da se on vrati s puta, da bi videla svoju rodbinu. U međuvremenu je rodila sinčića. Kada se Đentile vratio s puta i vidje kako je ozdravila, napravi gozbu i pozove plemiće na ručak. Zapitao je da li bi bilo pravedno kada bi neki čovek bacio svog bolesnog slugu na ulicu, a drugi bi ga izlečio da ga taj drugi zadrži za sebe. Na to su se svi dogovorili a Nikola je izrekao u ime svih da je to pravedno. Tada Gentile naredi slugama da uvedu Katalinu što i učine. Kad je došla on se udalji, a drugi su gosti ispitivali Katalinu o tome ko je, to ona nije odgovarala. Kasnije je Đentile predao Nikoli svoju ženu i dete. Kasnije su ga za to svi hvalili.