14-15-drvene_konstrukcije_prozori_i_vrata 3e473u

DRVENE ZGRADE ŠDrvene kuće su jednostavnije, jeftinije i pogodnije za gradnju. Za ovu činjenicu dokaz je i najmasovnija izgradnja drvenih kuća u stambenoj arhitekturi razvijenog zapada (USA,Canada,Nemačka,...) ŠVrste drveta najzastupljenija su jela , smreka, bor, hrast, jasen, tikovina, ružino drvo ŠOsnovni elementi u drv. konstruktivnim sklopovima su: LETVA a = 0,6 – 4 cm; b < 8 cm DASKA a = 0,8 - 4 cm; b > 8 cm TALPA a = 4 – 6 cm; b > 8 cm GREDICA a = 6 – 10 cm; b = 18 - 20 cm GREDA a ~ 10 cm; b > 20 cm

PODELA PO KONSTRUKTIVNOM SKLOPU

1. MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE

BRVNARE

TALPARE

3. BONDRUČNE KONSTRUKCIJE

KLASIČNI

UNAPREĐENI B O N D R U K

REBRASTI

5. SKELTNE DRVENE ZGRADE Š stub jednodelan - podvlaka kontinualna Š stub kontinualan - podvlaka unakrsna Š stub + podvlaka kontinualni

2. I

USKI / <2,5m

4.ĆELIJSKI

ŠIROKI / >2,5m

SISTEMI

1.MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE

Š Š Š Š Š Š

ODLIKUJE IH ZANATSKA PROIZVODNJA KLASIČAN TRADICIONALNI NAČIN IZGRADNJE ZIDOVI SU PUNI, MASIVNI TAVANICE REBRASTE KONST. VEZE SU NA PERO I ŽLJEB DANAS SE KORISTE SAMO PRI REKONSTRUKCIJAMA STARIH TRADICIJONALNIH OBJEKATA

RURALNI OBJEKTI DRVENE KONSTRUKCIJE -KUĆA NA “ĆELICU”-

2. DRVENI I

Š

I SE SASTOJE OD

OBLOGE ISPUNE OBLOGE Š Š Š

Š 1. 2. 3.

U KONSTRUKTIVNOM SMISLU POSTOJE NOSEĆI I NE NOSEĆI I POSTOJE VEĆ GOTOVI I SA OTVORIMA ( PROZORI I VRATA) UGRADNJA SE VRŠI NA LICU MESTA, ZA MANJE DIMENZIJE A UGRADNJA SE VRŠI RUČNO, DOK SE ZA VEĆE KORISTI MEHANIZACIJA SPOJEVI SE RADE NASLANJANJEM –LAJSNOM, ČEPOM ZAVRTNJIMA

3.BONDRUČNE KONSTRUKCIJE 3.1.KLASIČAN BONDRUK

Š

IZVODI SE TAKO ŠTO SE PRVO POSTAVI PRAG,PA SE NA NJEGA POSTAVE STUBOVI, PREKO NJIH

POKLAPAČA

Š

Š

Š Š

UKRUĆENJE KONSTRUKCIJE U VERTIKALNOJ RAVNI, POSTIŽE SE POSTAVLJANJEM KOSNIKA SLOBODAN PREOSTALI PROSTOR IZMEĐU KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA SE POPUNJAVA ISPUNOM I NA TAJ NAČIN SE DOBIJAJU ZIDOVI VEZE IZMEĐU KONST. ELEMENATA SU KOMPLIKOVANE I TESARSKE KLASIČAN BONDRUK SE DANAS UGLAVNOM KORISTI U REKONSTRUKCIJI STARIH TRADICIONALNIH OBJEKATA

3.2.REBRASTI DRVENI BONDRUK

Š

Š

Š

Š 1. 2.

KUĆE U REBRASTOM BONDRUKU SU NAJEKONOMIČNIJI DRVENI OBJEKTI DREVNI ELEMENTI SE RADE OD REZANE DRVENE GRAĐE. VEZE SE OSTVERUJU ZAKIVANJEM ZAHTEVAJU NAJVEĆU KREATIVNU SPRETNOST ARHITEKATA U PROJEKTOVANJU KONSTRUKCIJE, OD BILO KOG DRUGOG DRVENOG KONST.SISTEMA NAJPOZNATIJI SISTEM I SU PLATFORM SISTEM (CANADA) BALLOON SISTEM (USA)

3.2.PLATFORM SISTEM CANADA

3.2. BALLOON SISTEM USA

3.3. UNAPREĐENI BONDRUK

Š ZIDOVI SU ISPUNJENI TERMIKOM I DAŠČANOM ISPUNOM Š TAVANICE REBRASTE Š PROIZVODNJA DELIMIČNO PREFABRIKOVANA

4. ĆELIJSKI PROSTORNI SISTEMI

Š SASTOJI SE OD PROSTORNIH KONSTRUKTIVNIH JEDINICA TKZ. KUTIJA, KOJE SE GOTOVE DONESU NA GRADILIŠTE I KAO TAKVE SE UGRAĐUJU Š NAKNADNO SE DODAJU OBLOGE

5.DRVENI SKELTNI SISTEMI Š

OSNOVNI ELEMETI SU:

1. 2. 3.

PODVLAKA REBRO STUB

Š

OSNOVNI RASPONI SU:

1.

RASPON PODVLAKE ly = 4 – 6.0 m; hpod= 17 – 20 cm

2.

RASPON REBARA lx = 4 – 5 m; hreb.= 25 – 30 cm

3.

RASTOJANJE REBARA λ = 0.6 – 1.5 m

4.

ODNOS VISINE I ŠIRINE h/b = 1:2 ili 1:3

Š SISTEM MAX. POLJA 1.PODVLAKE U OBA PRAVCA, DOK SU REBRA UNAKRSNA PO POLJIMA 2.KRSTASTI SISTEM 3.HEKSAGONALNI SISTEM STUB MOŽE BITI RAZLIČITOG OBLIKA I VELIČINE (JEDNODELAN, DVODELAN), VELIČINA MU ZAVISI OD PROTIVPOŽARNIH USLOVA UKRUĆENJE KONSTRUKCIJE POSTIŽE SE 1.ZIDNIM DRVENIM PLATNIMA 2.SPREGOVIMA 3.REŠETKAMA-KRUTA VEZA

ODNOS REBRA I PODVLAKE

1.

VEŠANJEM REBRA ZA PODVLAKU SA DRVENIM GREDICAMA

2.

VEŠANJE REBRA O PODVLAKU

3. VEŠANJEM REBRA ILI PODVLAKE PREKO LIMENIH PAPUČA

ODNOS STUBA I PODVLAKE

1.

DETALJ PRESEČENOG STUBA

2.1. 2.2. 2.3.a. 2.3.b.

STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE KONTINUALNE STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE UNAKRSNE STUBOVI+ PODVLAKE KONTINUALNE, DVODELNE STUBOVI DVODELNI +PODVLAKE KONTINUALNE

TEMELJI, PODRUMI

Š JEDINO TEMELJI PODRAZUMEVAJU PREDHODNI “ MOKRI POSTUPAK”, TJ. RADE SE OD BETONA I ZBOG RELATIVNO MALE TEŽINE DRV. OBJEKATA ,KOD IZRADE TEMELJA I PODRUMSKIH ZIDOVA MOGU SE POSTIĆI ZNATNE UŠTEDE U MATERIJALU

ZAVRŠNE OBRADE- FINALIZACIJA FASADNI ZID

Š

Š

NAJČEŠĆE SU RAĐENI U DAŠČANIM OBLOGAMA ,MOGU BITI I DRUGE VRSTE OBLOGA SA SPECIF. PREMAZIMA ŠTO MOŽE PODSEĆATI NA MALTERISANE FASADE KOD MASIVNIH ZGRADA, ZATIM OBZIĐIVANI FASADNOM OPEKOM, ILI KLINKER OPEKAMA ILI ČAK I KAMENOM BILO KOJE OD OVIH REŠENJA DANAS SE PRIMENJUJE TAKO ŠTO SE NOSEĆE JEZGRO ZIDA ODVOJI OD ZAVRŠNE OBLOGE ZIDA, PA SE TO NAZIVA VETRENA FASADA

ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI

1.TOPLOTNA ZAŠTITA -postavljanje mineralne vune 2. ZAŠTITA OD VLAGE -postavljanje parne brane 3. ZAŠTITA OD VLAŽENJA -postavljanjem kišne brane 4.AKUMULACIJA TOPLOTE -brzi prodor toplote (uvodi se tkz.vetrena fasada, postavljanjem obloge ispred jezgra a zida)

UNUTRAŠNJI ZIDOVI

Š TKZ. LAKE PREGRADE, ILI NENOSEĆI UNUTRAŠNJI ZIDOVI Š RADE SE NAJČEŠĆE OD GIPS KARTONSKIH PLOČA ILI IVERICE, A SKUPLJE VARIJANTE SU SA LAMPERIJOM ILI SA OBLOGAMA KOJE SU AKUSTIČNE, PROTIVPOŽARNE ILI HIDROIZOLACIONE

PODOVI I PLAFONI

Š PODOVI U SASTAVU PODA OBAVEZNO SE KAO ZAVRŠNI SLOJ RADI TKZ. PLIVAJUĆI POD NA DRVENOJ KONSTRUKCIJI, ALI SAVREMENA REŠENJA NUDE I MOGUĆNOST POSTAVLJANJA BETONSKIH PREFABRIKOVANIH PLOČA KOJE UJEDNO SLUŽE I KAO PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA I KAO AKUSTIČNA IZOLACIJA

Š PLAFONI ONI SE POSEBNO OBRAĐUJU I NA SLIČAN NAČIN KAO I LAKE UNUTRAŠNJE OBLOGE(GIPS KARTON, IVERICA, LAMPERIJA,...)

PRIMARNE, SEKUNDARNE INSTALACIJE I DIMNJAČKI KANALI, KROV

Š

Š

Š

Š

RAZVODI PRIMARNE INSTALACIJE ( VODOVOD, KANALIZACIJA I VENTILACIJA), NE PREDSTAVLJA NIKAKAV PROBLEM . RADI SE TAKO ŠTO SE ZID BILO DA JE FASADNI ILI PREGRADNI UDVOJI I NA TAJ NAČIN SE OSTVARI PROSTOR ZA SMEŠTAJ I RAZVOD INSTALACIJA . RAZVOD SEKUNDARNE INSTALACIJE (TELEFON,ELEKTRIKA,GREJANJE,..)SE POSTAVLJA PRE POSTAVLJANJA AKUSTIČNIH I TERMIČKIH IZOLACIJA ILI SE MOŽE POSTAVITI IZMEĐU ILI KROZ SAME KONSTRUKTIVNE ELEMENTE. DIMNJAČKI KANALI ZAHTEVAJU IZOĐENJE OD ČVRSTOG, NE GORIVOG ZIDANOG MATERIJALA POSTAVLJANJE NAJČEŠĆE NA FASADNOM ZIDU VAN OBJEKTA, RETKO UNUTAR OBJEKTA, IZ RAZLOGA PROTIV-POŽARNE ZAŠTITE KROV I KROVNI PROSTOR KOD BONDRUČNOG I NOG SISTEMA KROV SE RADI KAO POSEBNA AUTONOMNA JEDINICA KAO I U MASIVNOM SISTEMU, DOK KOD SKELETNOG DRV.SISTEMA SE RADI TAKO DA JE SISTEMATSKI POVEZAN SA OSTALIM DELOM OBJEKTA.

PREDMER I PREDRAČUN

Š CENA OBJEKTA U DRVENOJ KONSTRUKCIJI JE UPRAVO PROPORCIONALNA UTROŠKU DRVENE GRAĐE, ALI I VELIČINI PRIMENJENIH DRVENIH ELEMENATA. Š AKO JE DRVENI KONSTRUKTIVNI SKLOP KOMPONOVAN OD DRV. ELEMENATA MANJIH DIMENZIJA TIPA GREDICA, LETVA, TALPA, TAKVA KUĆA ĆE BITI I JEFTINIJA

ZGRADARSTVO \UKANOVI] QIQANA DIA

PROZORI

Uticaj prozora na ukupan arhitektonski izraz objekta: OBLIKOM VELI^INOM RASPOREDOM RITMOM POLO@AJEM U ODNOSU NA FASADNI ZID PRIMEWENIM MATERIJALOM NA^INOM OTVARAWA

2. FUNKCIJA PROZORA OSVETQEWE I OSUN^AWE PROVETRAVAWE VIZUELNI KONTAKT SPOQA-UNUTRA ZVU^NA ZA[TITA ZA[TITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA TERMI^KA ZA[TITA

FUNKCIJE PROZORA SPOQA

UNUTRA

da omogu}i

da omogu}i

da za{titi od SUNCA POGLEDA OSVETQEWE OSUN^AWE BUKE PROVALE KLIME

da za{titi od TOPL.GUBITAKA POGLED PROVETRAVAWE

2.1. OSVETQEWE I OSUN^AWE

JA^INA I RAVNOMERNOST OSVETQEWA ZAVISI: ORIJENTACIJE OBJEKTA U ODNOSU NA STRANE SVETA ZELENILA KONFIGURACIJE TERENA POLO@AJA SUSEDNIH OBJEKATA POLO@AJA PROSTORIJE U SAMOM OBJEKTU

2.2. PROVETRAVAWE Prirodno provetravawe se bazira na dve razli~ite fizi~ke pojave: na razlici u temperaturi, odnosno razlici u pritiscima izme|u spoqa{weg i unutra{weg vazduha i na dejstvu vetra. Prirodno provetravawe vr{i}e se efikasnije zimi zato {to je razlika u temperaturi izme|u spoqa{weg i unutra{weg vazduha ve}a, dok je leti, kada su temperature spoqa i unutra skoro izjedna~ene, provetravawe neznatno.

3.KONSTRUKTIVNI SKLOP PROZORA

HORIZONTALNA PRE^KA KRILO DOPROZORNIK

4. PODELE PROZORA

1. PO SKLOPU 2. PO SASTAVU 3. PO NA^INU POKRETAWA KRILA 4. PO MATERIJALU OD KOGA SU IZRA\ENA 5. PO OBLIKU

4.1. PODELA PROZORA PO SKLOPU (KONSTRUKCIJI KRILA) 1. JEDNOSTRUKI SA JEDNIM OBI^NIM STAKLOM SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM DVOSTRUKIM (4+12+4)

TROSTRUKIM (4+8+4+8+4)

2. DVOSTRUKI SA RAZMAKNUTIM KRILIMA

UZANI RAZMAK KRILA

[IROKI RAZMAK KRILA

SA SPOJENIM KRILIMA

4.2.PODELA PROZORA PO SASTAVU A

JEDNODELNI

B

DVODELNI

V

TRODELNI

G

^ETVORODELNI

D

SPOJENI PROZORI

A

B

V

G

D

4.3 PODELA PROZORA PO NA^INU POKRETAWA KRILA OBRTNI PROZORI

oko krajwe horizontalne ili vertikalne ose oko sredwe horizontalne ili vertikalne ose

KLIZNI PROZORI

horizontalno ili vertikalno

OTKLOPNI PROZORI KOMBINOVANI

(obrtno-otklopni, klizno-otklopni..)

PROZORI KOJI SE NE OTVARAJU

4.4 PODELA PROZORA PO MATERIJALU

DRVENI PROZORI

METALNI PROZORI

PLASTI^NI PROZORI

KOMBINOVANI

4.5 PODELA PROZORA PO OBLIKU

KVADRATNI

PRAVOUGAONI

OKRUGLI

TRAPEZNI

LU^NI

POLO@AJ PROZORA NA FASADI

NA VERTIKALNOJ FASADNOJ RAVNI

NA KOSOJ KROVNOJ POVR[INI

KUPOLE I LANTERNE NA RAVNOM KROVU

KROVNI PROZORI

5. ZASTORI I SENILA Zastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji zajedno sa wim predstavqaju funkcionalnu i oblikovnu celinu. Imaju za{titnu ulogu: {tite od sun~evog zra~ewa i spre~avaju nepotrebne toplotne dobitke u letwem periodu zimi imaju ulogu za{tite od hladno}e (toplotnih gubitaka iz prostorije) {tite od atmosferskih uticaja (ki{e, snega, vetra) {tite od buke, pogleda, provale

Senilima se nazivaju elementi u sklopu prozora ili fasade koji slu`e za{titi prozora od sun~evog zra~ewa.

5.1. ZASTORI VRSTE

• KAPCI • ROLETNE • MARKIZE I PERDE • @ALUZINE- VENECIJANERI • ZAVESE

5.1. ZASTORI POLO@AJ Polo`aj zastora u odnosu na prozor mo`e biti:

sa spoqne strane prozora:



izmeђu prozorskih krila (kod dvostrukih prozora)



-roletne, -kapci, -venecijaneri;

-platnene roletne, -venecijaneri,

sa unutra{we strane prozora - platnene roletne, -venecijaneri, -kapci.

5.2. SENILA NEPOKRETNA SENILA

puni horizontalni elementi: nadstre{nice, balkoni

puni vertikalni elementi: vertikalni panoi, zidovi lo|a,

nepokretne lamele–

POKRETNA SENILA

pokretni vertikalni ili horizontalni brisoleji

–

6. ODRE\IVAWE SMERA POKRETAWA KRILA prema JUS-u U.A9.0A5 iz 1993godine DESNO ZATVARAWE

LEVO ZATVARAWE

DVODELNI PROZOR desno zavarawe

DVODELNI PROZOR levo zatvarawe

Modularne veli~ine prozora Po jugoslovenskim standardima industrijski proizvedeni prozori moraju imati modularne veli~ine: modularne {irine: jednodelni: 6M 8M 9M 10M jednodelni ili dvodelni: 12M 14M 15M vi{edelni: 18M 21M 24M modularne visine: jednodelni: 6M dvodelni ili vi{edelni:

8M

12M 15M

13M 18M

14M 21M

Modularne visine prozora uve}avaju se za unutra{wi zastor: 1M platnena roletna 3M drvena eslinger roletna

Proizvodna veli~ina podrazumeva spoqnu proizvedenu {irinu/visinu prozora i od modularne je mawa za 1cm

Zidarska veli~ina otvora za ugradwu prozora podrazumeva {irinu/visinu prozora koja je od modularne ve}a za 1cm, a odnosi se na korisnu veli~inu zidarskog okvira (suvo ugra|ivawe) ili veli~inu otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).

NA^INI UGRADWE Mokri postupak podrazumeva ugradwu prozora pre malterisawa zida (ugradwa preko ~eli~nih kotvi) Suvi postupak podrazumeva ugradwu prozora posle malterisawa zida i izvedenih molerskih radova. Razlikujemo ugradwu preko: slepog doprozornika umetka

ZGRADARSTVO \UKANOVI] QIQANA DIA

VRATA

VRATA 1.Pojam Vrata predstavqaju konstrukciju u otvoru spoqnog ili unutra{weg zida. Razlikujemo: spoqna (odvajaju spoqni od unutra{weg prostora) unutra{wa vrata (odvajaju prostoriju od prostorije)

VRATA 2. Funkcije vrata

omogu}avaju komunikaciju (izme}u spoqnog i unutra{weg prostora i izme|u prostorija) spre~avaju komunikaciju (kada je to potrebno) {tite od raznih uticaja (spoqa ili iznutra)

VRATA 3. Zahtevi Spoqna vrata (ulazna, balkonska, gara`na) nepropustqivosti spojeva otpornosti na vlagu fizi~ke sigurnosti (treba da budu ugra|ena tako da se mogu zakqu~ati i da se zakqu~ana ne mogu otvoriti i da odolevaju pritisku od 1000 Pa. Ako imaju zastakqene delove, oni moraju biti obezbe|eni od provale)

Unutra{wa vrata Pored uobi~ajenih zahteva (vizuelnog, zvu~nog pregra|ivawa, provetravawa, osvetqewa) nave{}emo i specijalne zahteve odvajawa pojedinih prostora da bi se obezbedila: zvu~na za{tita (gluve sobe) protivpo`arna za{tita toplotna za{tita (hladwa~e) za{tita od raznih {tetnih uticaja (svetlost, elektromagnetna i joniziraju}a zra~ewa, gasovi)- hermeti~ka vrata

VRATA 4. Sklop vrata Vrata se sastoje od dovratnika (okvira) i krila. Dovratnik je nepokretni deo vrata koji se utvr|uje za zid otvora. Krilo je pokretni deo vrata ~ijim se pomerawem vrata otvaraju i zatvaraju. Ako postoji potreba da se prostorija osvetli preko vrata, rade se vrata sa nadsvetlom, koje je horizontalnom pre~kom odvojeno od krila vrata.

NADSVETLO

KRILO DOVRATNIK

VRATA 5. Veli~ina i polo`aj Veli~ina vrata odre|uje se prema: potrebama prolaza (broj i uslovqena brzina prolaza). Minimalna veli~ina mora da obezbedi ugodan i nesmetan prolaz kako qudi tako i opreme funkciji prostora estetskim kriterijumima

VRATA Svetla stolarska {irina jednokrilnih vrata u stambenim zgradama: 115cm ulazna vrata u ku}u 90cm ulazna vrata u stan 80cm vrata na sobama 70cm kupatilo, vc, sporedne prostorije 60cm minimalna {irina vrata u stanu Svetla stolarska {irina dvokrilnih vrata u stambenim zgradama: unutra{wa 120-170cm spoqna kod ulaza u ku}u 140-220cm Svetla visina unutra{wih vrata je minimalno 185cm a optimalno 195-200cm.

VRATA 6. Podele vrata prema broju krila (jednokrilna, dvokrilna, vi{ekrilna) prema vrsti materijala (drvena, metalna, plasti~na, staklena, kombinovana) prema konstrukciji dovratnika (okvirna, kutijasta) prema konstrukciji krila (okvirna, plo~asta) prema na~inu pokretawa krila (obrtna, klatno, klizna) prema smeru zatvarawa (leva, desna)

Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u: JEDNOKRILNA

DESNA VRATA

LEVA VRATA

Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u: DESNA VRATA

LEVA VRATA

VRATA po JUS -u JUS-u Unutra{wa vrata u stambenim objektima su standardizovana kako bi se postigla u{teda u materijalu, vremenu izrade i ugradwe. Standardom su odre|ene dimenzije vrata, konstrukcija dovratnika, na~in ugradwe i smer zatvarawa vrata. Internacionalno usvojeni modul iznosi M=10cm. Modularna mera predstavqa rastojawe izra`eno u modulima izme|u dveju modularnih osa postavqenih po {irini i visini.

VRATA Modularna {irina je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u dovratnika i okvira za ugradwu (za suvi postupak ugradwe), odnosno kontaktnog zida (za mokri postupak ugradwe). Modularna visina kod mokrog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u nadvratnika i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom spojnice izme|u slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine me|uspratne konstrukcije. [irina spojnice je 1cm. kod suvog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u slepog okvira za ugradwu i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom spojnice izme|u slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine me|uspratne konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.

Proizvodna veli~ina podrazumeva {irinu/visinu vrata koja je od modularne mawa za 1cm Zidarska veli~ina otvora za ugradwu vrata podrazumeva {irinu/visinu vrata koja je od modularne ve}a za 1cm, a odnosi se na korisnu veli~inu zidarskog okvira (suvo ugra|ivawe) ili veli~inu otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).

Modularne veli~ine unutra{wih vrata Po jugoslovenskim standardima industrijski proizvedena vrata moraju imati modularne veli~ine i to: modularne {irine:jednokrilna 7M 8M 9M 10M 12M dvokrilna 13M 18M 21M modularne visine: 21M 24M 27M 30M Klizna vrata mogu biti i ve}ih modularnih veli~ina, kao i vrata posebne namene. Uobi~ajena modularna visina unutra{wih vrata u stanovima iznosi 21M. Modularna visina krila iznosi 200cm.

NA^INI UGRADWE Mokri postupak podrazumeva ugradwu dovratnika pre malterisawa zida i postavqawa podne obloge. Suvi postupak podrazumeva ugradwu dovratnika posle malterisawa zida i izvedenih molerskih radova. Razlikujemo ugradwu preko: slepog dovratnika umetka